Uvek počinje : ovo nije ogovaranje, ali...
Svaka sredina ima svoju tračersku tradiciju. Bez nje sigurno ne bismo ni opstali. Za nekoga je to duševna hrana a za nekog samo ubijanje vremena. Ipak, niko ne može da kaže da nikad nije ogovarao. Ponekad jednostavno moraš da se izjadaš nekom od poverenja o nekom ko te živcira, pa ti bude lakše kad njegove sve mane izbaciš na površinu. Ta vrsta ogovaranja je tzv. duševna hrana.
Ogovaranje javnih ličnosti je više zabava kad ponestane ideje za nešto pametnije.
Kada iza ogovaranja ne bi stajao komplex ili mržnja sve bi bilo puno zanimljivije. Ovako problemi nastaju ako se smišlja intriga i prave spletke.
Glasine nekad postaju i istine.
Inače, zabluda je da ogovaranja ima samo u neobrazovanom svetu. Ima ga svuda oko nas.
Исправила сам ти caps lock слова.
Молим те, убудуће избегавај да све пишеш великим словима, важи?