Prostor koji odiše prljavštinom. Najmanje dve straćare koje glume "restorane ili grilove" se takmiče ko će da ugosti više pijandura i ko ima ružniju konobaricu. Obično se prišljamči po jedan kamion sa nameštajem "ručne izrade" i prodavcem koji nikad ne sedi na sopstvenim proizvodima. Leti gostuju kamioni sa slatkim lubenicama i svežim dinjama, kad im se priđe, oseti se smrad mokraće jer točkove zapiša ko god stigne. Zimi i s jeseni je najtužnije jer se sa krošnji drveća viore kesetine. Od rane zore se u mesarama raspaljuje roštilj i sa niskih dimnjaka se miris sleže na ogladnele potencijalne kupce. Psi lutalice razvlače đubre iz kontejnera.
Vikendom se skrcaju domaćički tipovi oba pola i mahnito pune svoje torbe, pregovaraju sa prodavcima, umišljaju da baš oni znaju da pogode ko ima sveža jaja i osobito su talentovani da provale "čiste žene". Radnim danima kidišu penzosi i nezaposleni. Prepoznaju se po praznim torbama jer očekuju da će neko da im proda skoro za džabe.
Osobit šmek daju zvuci : sirene "zatvorenih" automobila na parkingu, neprekidno treskanje vratima automobila, muzika iz "restorana i grilova", pevanje pripitog sveta (osobito je gadno ako se izvodi horski). Oko Nove godine sve dobija turbo zalet i odvrće se do daske.
Šarmirana sam svaki dan, svi prozori (osim spavaće sobe) mi bleje ka pijaci.
Čini mi se da bih lakše podnela hipodromski šarm.
+
...ali priznaj da sve to ima neki sarm,a ne kao one moderne pijace gde ne smes ni da pljunes kao covek,a kamoli da zapalis cigaretu ili ne daj boze da popijes rakiju.