Uglavnom se obeležavaju nakon 5 ili 10, 15, 20 godina, ali i kad nekom dune posle 2 godine pa reši da ih okupi na jednom mestu. Tu dolaze svi i one koje znaš i one koje ne znaš, ali i oni koji nisu tvoja generacija. Glavne teme za razgovr su šta ste načinili od života, da li je neko ostao debil ili je postao normalan. Koje ste škole završavali, poslove radili. Uglavnom šmeker više nisu šmekeri, sad su oni koji nisu bili postali. One što su bile gaborke postale su ribe. Rado se sećate školskih dana i konstatujete da ste sad i previše matori. Na kraju okupljanja obavezno neko prokomentariše kako bi mogli u skorije vreme opet da se organizuje isto, ali to ostane samo na rečima. Sve dok opet ne prođe nekih 5 ili 10 godina.
Ma, bila sam dva puta i dovoljno je. Na poslednjem okupljanju se merilo ko mož' više da se naloče ili oždere, kome je narasla stomačina, ko je ćelaviji...ko ima bolji auto na parkingu.
Em sam bila trezna, em ne volim kafansko &pevaljske provode i ...smorila sam se najstrašnije.
Sve naredne pozive sam odbijala. Nekad cela generacija istrčava na crtu, nekad se skupi "probrano" društvo....uostalom, ionako se družim sa onima koji su mi OK.