Okuražiti se

Ustaješ iz kreveta posle 14 sati blaženog sna. Odgegaš se do kupatila, hvataš prvi predmet pri ruci koji liči na špaklu i skidaš naslage krmelja. Sad slede fini radovi, okrećeš slavinu u crvenu zonu, kad ono prc, nema tople vode. Pogledaš u ogledalo iz koga te preplašeni izraz lica moli da se vratiš u krevet i da se vratiš u zemlju snova dok ne dođe topla voda. Ali ne, jebiga, imaš kolokvijum/venčanje/sahranu/sunećenje bratanca/klanje svinje i moraš da budeš picnut. Okrećeš slavinu na plavu zonu, puštaš vodu koja se padajući u tvoju šaku puši od njene i tvoje razlike temperature. Gledaš punu šaku hladne vode i ohrabruješ sebe, sećaš se pokojnog dede koji je satarom jurišao na nemački tenk, Marka Kraljevića, Miloša Obilića, Miloš kolje Murata i pljuje po dzelatima, Miloš kolje Murata i pljuje po dzelatima, Miloš kolje Murata i pljuje po dzelatima, MILOŠ KOLJE MURATA! Naleti misli naglo pokreću šaku hladne vode koja puca po tvom vrelom licu. Prošlo je, ti si car.