Osećanje koje te ispuni kada, nakon teškog pijanstva sa rupama u sećanju, dohvatiš mobilni pored kreveta, uđeš u dialed numbers i vidiš da nisi nikoga zvao između ponoći i 7 ujutro.
Jer koga si, u takvom stanju, mogao da zoveš? Devojku da joj kažeš da te smorila i da već dugo potajno maštaš o njenoj sestri, bivšu devojku da joj kažeš da je još uvek voliš, kevu i ćaleta da im kažeš da ih mrziš (ili voliš, svejedno, neprijatno je i jedno i drugo), nekog komšiju psihopatu-bodibildera-kikboksera koji ti ide na živce da mu se najebeš milosne majke...nikog nisam zvao...u, dobro je...
Uvek ali uvek posle pijanstva uzmem telefon i pogledam. Ocekujuci da ce me strefiti olaksanje a onda skapiram sta sam radila..i bude me sramota..
Jaooo kakav fles! Fenomenalna ti je definicija :)
Sta rade?
Ja sam licno mnogo gora po tom pitanju od svakog muskarca..
cek da vidim
da zvala sam pijana bivseg decka jednom i rekla mu kako ce mosnice da mu se osusce i da mu je dzole prilicno mali i nikakav..ma svasta..
Poslednji put sam jednom ceku poslala siaset poruka "mislim da te volim tipa" sreca moja..nije uspeo da procita ;)
Eh, a što li sam znala da si ti :))?