Najljepši osjećaj na svijetu; rješiti se dugogodišnjeg problema koji ti je do te mjere sjebavao život, ali ti je opet nekako postao dio tvoje rutine, do tačke da bez njega nisi ni mogao zamisliti normalan život (zadnja faza Štoklomskog sindroma), no konačno, rješio si ga se, i tek sada počinješ da shvaćaš kako je život lijepa i slobodna pojava.
Negdje u Austriji. Dva radnika (naši ljudi) pričaju na pauzi.
A: Koliko si ti bolan proveo ovdje, 5-6 godina sigurno?
B: Deset
A: Pa jesi prošao testove?
B: Jesam
A: Platio takse, to sve?
B: Naravno
A: Čišta evidencija?
B: Ko biljur
A: Bravo vala, hoćeš ganjati papire?
B: Gotovo to već (vadi pismo smotano u jakni)
A: Čitaj, čitaj; rješenje o odricanju državljanstva BiH. a sada imam njihov rodni list. Poslije godina beznađa, znaš li ti koje je ovo olakšanje kad znam da se tamo više nikada ne moram vračati?!
Znaš šta mi je isto fascinantno... Da se recimo deli po 1000 evra umesto 100, količina ove loše sprdnje ovog debilastog naroda bi opala za baš tih 100%
Srbi bi vaspostavili sebi novu religiju i novog Boga momentalno. Jer su IZUZETNO PRINCIPIJALNI I PONOSNI. Ja se razmišljam da ne uzmem. Zato što znam da će ih uzeti i oni koji su prozivali Vučelu. Pa bi me to na neki način, svrstalo u isti koš sa njima. Ili da platim dve dobre kurve? Onda ću moći da kažem da sam jebao državu. Toliko opcija, toliko različitih perspektiva, etike, morala, ličnih principa je uključeno u donošenje konačnog zaključka. Mislim da će na kraju odlučiti pismo-glava. Jer sam tako prokleto romantičan
To bi se desilo Srbiji priznanjem Kosova. Drastično bi ubrzalo uključivanje Srbije u EU, u koju je ionako već pola tih istih Srba pobeglo, uspostavio bi se trajni mir i stabilnost na Balkanu, više se ne bi postavljala pitanja o nečemu što je već odavno, čini mi se, rešeno, a rekao bih, i prilično otcepljeno. Realnost treba preneti na papir, i to je sve, ništa više. I dati autonomiju svim narodima koji je zatraže, kako se ne bi ponovio isti scenario kao sa Kosovom. Onda se možemo okrenuti budućnosti i sagraditi kosmodrom i ekonomiju i sve ostalo... Olakšanje. Albanci će slobodnije prelaziti granicu, kupovati nekretnine na jugu, izuzetno siromašni krajevi u kojima ljudi zaista pate... I zašto mu ne pružiti mogućnost da proda svoju nekretninu koju zbog lokacije niko ne želi i da započne neki novi život, negde drugde... Uostalom, ne postoji uređeniji sistem od Evropske unije na čitavom svetu, jednostavno to je najbolja opcija koja postoji u ovom trenutku istorije, zaista. Ovaj narod je tražio sistem, i treba da ga, kako bih rekao, a da ne dozvolim sebi eksplicitne subliminalne tonove- dobije. Jedan potpis menja sve. Zašto komplikovati bez potrebe?