Ono nešto

Još nije tačno utvrdjeno što bi to predstavljalo, ali praksa je pokazala da to ima svaki "istinski" srbin, da se to dobija sa rodjenjem a neki to nešto izgube sa vremenom.

Dolaziš sa Yugom (kojeg je krstio tvoj tata sa tvojom mamom, nekadasnjom devojkom a sadasnjom zenom, 9 meseci prije tvog rodjenja) u lokalni centar, gasiš zvučnike koji su vredniji 6x od auta, auto nema potrebe da gasis (crkao je jos prije 50 metara), izlazis.
Nailazis na prijatelja iz osnovne.

-: E, desi, šaima, si video što je onaj glavonja (lik sa kojim je isao u osnovnu) dovezao auto, bemti, vredi kao moja i tvoja kuća sa okućnicom + naši bubrezi na crnom tržištu...

-: Ma brate, bemti taj ži'ot, oni tamo samo radu, nema onog našeg, prase, vopi, veselje, ma nema ništa tamo... Prodao se za pišljivi dinar. Još je on kao meni hteo učiniti uslugu i našao poso, a ja došo a tamo šef sere stalno, zamisli, oće 8 sati da mu radim dnevno, aloooooooooo?! Pa on nije normalan!
Ej, moram da kidam, sad će doći oni iz elektro, oće da mi seku struju, ima dvocevku da mu turim na prozor...