Jedan od važnih strateških ciljeva u Srbiji koji nažalost još uvek nosi oznaku mission impossible, što zbog obima posla, što zbog otpora stanovništva i srpskih medija kojima nepismeno stanovništvo kao takvo taman odgovara.Cirilo i Metodije su taj proces na ovim prostorima samo načeli ne sluteći da će "opismenjeno" stanovništvo svoje dragoceno znanje trošiti na čitanje Kurira,Presa,Skandala,Grabljivice,Legijinih knjiga i drugih izvitoperenih produkata te pismenosti.Debilizam u konzumiranju pisane reči seže dotle da dobar deo populacije smatra da kniga Srpski žigolo ravnopravno parnjači Dostojevskom,Andriću,Seleniću,a da je razlika samo u tome što je malo interesantnije.U nekoj perspektivi,možda bi bilo bolje da ovaj proces nije ni načet,većina bi mnogo više naučila crtajući srndaće po pećinama.
Naziv za veoma jak udarac u glavu, najčešće drvenim aparatom znanim i kao štap. Zove se opsimenjavanje verovatno zato što, kao i pismenost, donosi prosvetljenje. Dok je svetlost u slučaju prave pismenosti metaforička, ovde se govori i onom bljesku svetlosti pre nego što se onesvestite.
*tup* Ne, Laerte, zašto napadaš Hamleta, ti dušo kleta?
Ne, Lazo, nemo' s's budak! *tup*
