Vožnja bicikla po sredini puta između isprekidanih linija. Idealna za kišu jer iza sebe ostavlja vidljivi krivudavi trag u obliku broja osam. U očima roditelja - pokušaj samoubistva.
Mirko: Baba te zove.
Dejan: Šta 'oće sad, tek smo stigli.
Mirko: Nem' pojma, aj' javi se.
Dejan: Alo, baba, šta je bilo?
Baba: Javila mi Mica da vas je videla da vozite osmice po putu, odma' kući da si doš'o! Peške!
Dejan: Ali baba, samo što smo seli!
Baba: Ne zanima me, nećeš više da cunjaš po selu sa tim mangupima! Po kiši se glupirate, 'oćete d'izginete! Tako je mali Milivojev podlet'o pot kola i...
Dejan: Dobro, dobro... o jebote, kad pre nas prijaviše, ovo selo je gore od Gestapa. A i ti baš moraš po centru da se glupiraš, ti živiš ovde, valjda si znao da je ta Mica k'o kamera za nadzor!
Milan: Moji ne pričaju s njom. Zbog međe.
Dejan: Ništa sad, pukla žurka. Vidimo se kad izađe novi PES.
To je jedan od onih kojih se redovno prisećaš, ali koji sticajem okolnosti niko nije definisao :)
Ух како убоде јебемти! Како је само извуче, свака част!!! +++