Gde žive osobe sa invaliditetom?
Ako je suditi po spuštenim ivičnjacima, rampama u javnim ustanovama, specijalnim semaforima, reljefnim trotoarima , to je bar jednostavno :
-u Beogradu, potez Slavija Terazije.
Koliki je približan broj osoba sa invaliditetom?
Ako se sudi prema broju tih osoba u autobusima GSP-a i onih koji špartaju pomenutim "potezom", to je bar jednostavno :
-između 11-14 u Beogradu
Da li ih ima izvan Beograda i izvan epicentra Beograda?
a) Nema
b) Ima, ali nije im omogućeno da izađu iz kuće pa su tako "nevidljivi"
Možda je ovde definisana osoba bez invaliditeta.
Možda smo mi narod bez invaliditeta.
Možda nam je svest sa invaliditetom.
Ima u Nišu jedan most sa rampom za invalide, ko tu proba da se spusti završiće u kolicima pa nek bude spretan i žilav koliko hoće
+
Слика с мог факса:
20 ''људи'', младих, здравих, правих у приземљу чека лифт (зграда иначе има само 5 спратова, а у лифт стаје четворо људи - свеједно, дегенерике не мрзи да чекају), а уз степенице поред храмље девојка са штаком. И ко је онда ту са инвалидитетом?
Palac gore.
Ima jedna devojka u mom gradu, paralizovana je od struka nadole je i stalno je u kolicima. Ne poznajem je, ali uvek kada je vidim osetim malo jeze. Ne, nisam u fazonu "samo da ja ovako ne zavšim", ili "greota, žalostno" i da u raznim varijacijama patetišem i sažaljevam. Mene ona uvek oduševi. Da, da, oduševi. Uvek kada ide u "šetnju" (pod navodnicima sam napisao šetnju jer to baš i nije šetnja, a ne ide da napišem provoza), njena kolica gura neka malo starija dvojka (ne zna da li joj je sestra, drugarica ili neka rođaka, nebitno), dakle, uvek kada se nađe napolju ona je nasmejana. Nasmejana jebote! Na ulici, gde su svi smrknuti kao da su sledeći na spisku za giljotinu, ona je nasmejana. Kakav je to samo kontrast, kakva kontra svemu što nas okružuje. I tada pomislim na sve one mlade, zdrave, prave i koliko toliko socijalno obezbeđene ljude koji ne moraju mnogo da strepe za sutrašnji dan, kako su mračni, nadrkani, puni pesimizma, puni neke mržnje, lenji za bilo kakvu vrstu kreativnosti i sve to iz nekih čudnih pobuda, iz nekog lošeg tripa. A kolega Џими je dao zaista lep i kratak komentar/primer.
Jebem ti ovaj poremećen sistem vrednosti u ovoj napaćenoj zemlji. Poserem se odnos države, javnih ustanova, organizacija, poslodavaca i pojedinaca na ljude sa specijalnim potrebama. Marginalizuju ih, koriste samo u političke svrhe, zgražavaju se od njihovog prisustva a i oni su ljudi kao i svi mi i često su mnogo veći ljudi nego mnogi koje poznajemo. Mnogo više zaslužuju da se nazivaju ljdskim bićima nego većina moralno osakaćenih jebivetara koji su sramota ne za svoje porodice, prijatelje i državu, već za ljudski rod.
Palac gore, još jednom. Drago mi je što sam pročitao jednu ovakvu definiciju. Da se manje piše o jebenom fejsbuku i svemu vezanog za njega, a da se više piše o pojavama u našem društvu (na ovakav i sličan način), mislim da bi psihički i moralni napredak bio u porastu.
Od mene, autorko majav, imaš naklon i poštovanje za ovu definiciju.
Skidam kapu, gledam u zemlju i stidim se, ne zbog sebe, već zbog onoga što je naše društvo (i čovečanstvo uopšte) najvećim delom postalo.
Hvala Vam, najezila sam se od Vasih komentara.
Povod, moj povod za def.
Moje mladje dete je, nakon okoncanja mog porodiljskog bolovanja cuvala moja komsinica. Divna mlada zena, bas kao sto ZycloN opisuje.
Moja deca su i danas vezana za nju.
Muz i ja smo se, vremenom, sve vise zblizavali sa njenom porodicom. Dugo smo kumovi.
Mlada zena sa pocetka moje price ima periode od po nekoliko nedelja ili meseci kada ne moze da izadje iz kuce jer je teretni lift iskljucen.Zgradanacelnik to uradi da ga malo "odmori". Obicni liftovi su ko sibice i u njih ne moze moja Kuma ni njena kolica. Svasta smo radili da opametimo tog coveka, Nije uspelo. Teretni lift je poslednjih godinu dana non-stop ukuljucen. Taj covek ima preca posle, cerka mu je tezak narkoman, pa sad nema kad da maltretira komsije.
Eto, cini mi se da sam imala priliku da odskrinem vrata i pogledam kako izgleda zivot osobe koja za kretanje koristi kolica.
Ala ste maštoviti svaka čast,kako vas nije sramota da o tuđoj muci pišete na sajtu koji je isključivo za zabavu.Pa,ako želite pomažite ljudima na drugi način,nemojte pisati tugovanke oni to sigurno ne očekuju od vas.
Svaka čast! Kod mene na faxu osoba sa invaliditetom može da dodje samo do prizemlja i studentske službe... Jednostavno nedopustivo... A imamo temu na faksu univerzalni dizajn - dizajn za sve...
+++
svaka cast.. +