Izuzetno ružna osoba. Level četrdeset u igrici u kojoj je Ruška Jakić tutorijal za početnike. Sa lakoćom prolazi barijeru nespremnog, zatečenog objektiva, jer ovaj nije stigao na vreme da spusti šater i zalije ga preventivno slojem betona i olova. Pada na senzor koji nema drugu opciju, nego da sirovi plod igre prirode i Salvadora u svom kreativnom platou prosledi procesoru. Ovaj pod 100% opterećenjem vari nesvarljivi sadržaj poput mačke koja pase travu da bi povratila zaboravljeni parizer iz donje pregrade frižidera, i u agoniji pregrevanja pokušava da ga smesti na memorijsku karticu, topeći se k'o terminator u onoj tužnoj sceni posle koje smo svi plakali dva sata i premotavali nazad da ga oživimo.
- E, kol'ko megapiksela ti kamerica na tom tvom fonu?
- Tries pet, što?
- Haha, ne seri, e, ae slikaj Rušku i mene pored ovog semafora, ono kao fora, mi stojimo pored i držimo se ovako, haha, do jaja, može jedna, a?!
- Rušku još i može, tu će da pomogne lou-level formatiranje, ali sine, ti ostavljaš trajna oštećenja na kartici, ne bih da rizikujem.
Кацам сиротиња па и не мислим на платне картице, лоло.
Нема везе, то као фора, мислиш "Јеботе, саћу прочитам како да трајно оштетим своју виза картицу", а оно курац.
Ja zato cim legne plata odem u banku i dignem sve sto ima...mrzim banke, cekove, kartice, kredite, lizinge itd...
Vrhunski, vrhunski. Ja bih možda u naslovu i primeru promenio u "na memorijskoj", nekako je preciznije, a možda i gotivnije (nek se izjasni još neko). Meni je prva asocijacija bila kreditna, u ovom slučaju.