bilo koji tržni centar otvoren ikada u Beogradu. imitacije odavno odbačenih ideja sa zapada, prepune gomile neinventivnih prodavnica bofla sa ružnim mesingano-mermernim kafićima u kojima bleji dobar deo srpske omladine nepoznatog izdržavaoca, koji zapošljava suvopičaste napičene prodavačice i nadrndane tipove na efedrinu kao obezbeđenje.
kao da ima nešto interesantno u razgledanju izloga koji su musavi i svaki kao jaje jajetu sličan i fascinaciji inostranim verzijama konfekcije Beko ili Kluz, prevedenim u pseudofensi brendove.
ipak, otvaranje svakog od njih izazivalo je malograđanska stampeda i brojnost kao da se po povoljnoj ceni dobijao prefiks hadži bez hadžiluka.
Odlično.