To je tata, možda prva reč koju ste izgovorili, ako vas je smarao više od mame. On je prava osoba koje se u detinjstvu bojimo. Zaziremo. Polako se rađa i poštovanje. Ko bi drugi na svetu mogao da vas samo pogleda, pa da prestanete sa bukom/cikom/vikom/ritanjem? Sedi on tako ponekad u baštici. Drži cigaru, jedna ruka mu je kolenu. Gleda u daljinu. Možda u onaj klimavi zid na kojem mačka vreba nešto sa druge strane. Možda u stari orah pored zida. Počeše kosu sa vremena na vreme. Otac. Stvoritelj. Vaš Bog.
Otac - Daj sinak, da zapalim jednu, nisam odavno.
Sin - Oćemo li da unesemo ugalj sada? Kiša se sprema.
Otac - Nek pokisne. Nije vreme. Sedi.
Sin - (seda sa upitnim izrazom)
Otac - Znaš, ovo sve će biti tvoje. Jednom. Al nemoj da prodaš. Neka ga. Nemoj ni orah da sečeš.To je Otac
Odlična. Baš mi se đa +++