Trenutak u kojem brane ćutanja puknu i bujica reči devastira sve.
- E, a gde si ti sad?
- Ćuti, u kupatilu sam. Pobegla sam da mogu na miru telefonirati.
- Crna Draginja, od koga bežiš?
- Ma, ubi me ovo dete, ide za mnom i ne začepa. A kad se setim koliko sam mu puta rekla "reci ma-ma", a on ni da bekne.
- Još si ga vodila i kod somatopeda, hihihih.
- Mislila sam da je mutav, al' kad je otčepio, ne moš ga zaustviti. Probi mi uši "mama, mama, mama, mama, mama" vasceli dan. Evo ga stoji ispred vrata WC-a i blebeće.
Kontam da bi ovde bolje legao neki malo drugaciji primer. Npr:
- Sta to bi juče?
- Ne pitaj. Znas kako ona uvek ćuti, smeska se i klima glavom.
- Nikad joj glasa nisam čuo.
- E pa, juče je malko popila više. E kad je očepila... Od kulina bana.
Porodičan čovek, dakle? +