Ređa vrsta uličnih prosjaka. Od svojih kolega se izdvajaju po izgledu i donekle po načinu rada. Javljaju se u obliku fine sredovečne dame ili uglađenog gospodina, nisu prljavi i ne smrde na lošu rakiju. Novac ne uzimaju moljenjem, već aristokratskim zapovedanjem, uz eventualno pominjanje nekog sveca. Čak i ako im rečenice imaju oblik molbi, ton kojim vam se obraćaju je nedvosmislen.
-Dečko! Daj mi 300 dinara!
-Molim?
-Ja sam sa Kosova, treba mi novac da sredim papire.
-Kakve papire?
-Ma papire... Pomozi mi, tako ti svetog Vasilija! Daj mi 300 dinara!
-Ali gospođo, ja imam samo 100 dinara!
-Daj mi!
Još ga kasnije vidiš za kafanskim stolom, jede, i poželiš mu prijatno...nije se baš setio oklen se znamo...;)
+ desilo mi se pre neki dan,falilo frajeru 200 din za kartu do leposavića jos mi i pasoš pokazuje...dalabu
ha ha ha