Česta pojava koja uzrokuje da nam se, ma koliko bili urnisani od alkohola, mozak razbistri i vijuge ponovo normalno prorade u roku od pikosekunde kad vidimo nešto neočekivano, začuđujuće i nepojmljivo. Efekat iznenađenja najbolje funkcioniše ako je u pitanju nešto što nam se ne sviđa ili ne želimo to da prihvatimo kao istinu.
- Čujem, beše odličan osamnaesti kod one male budžovanke?
- Ne pitaj me ništa...tri četvrt litra Rubina i pet piva, i taman odem da se izbljujem ko čovek, kad imam šta i da vidim. Mala Sara, za koju sam uvek govorio da zaslužuje olimpijsku medalju za sisu, na koju sam ga potajno bacao i sanjao da joj za godinu dana kad postane punoletna pevam "Ponos grada ti si našega", muzicira na fruli onog bednog fudbalerčića što sam prošlog meseca hteo da ga bijem.
- Onaj kretenčić što ne zna dva padeža?
- Ma, da, čoveče, iščeze mi sva ona hemija iz mozga, otreznih se dok si rekao Huan Antonio San Epifanio. Ništa! Samo je rezigniran pitam da l' joj znaju majka i otac šta radi i izađem.- Kako si prošao sinoć?
- Nikako...na'vatao me Milovan kad sam "nečujno" upao u kuću i zveknuo mi takvu šamarčinu da sam se odmah otreznio. Još mi zvoni u ušima.
Doživio sam ovo, u februaru. Bili kod ortaka na slavi, nas par, starci mu otišli. Naroljali se k'o stoke, drug sedi na stolici, ja skršen, kad upada njegova keva i udara mu šamar i skoro ga baca iz stolice. U sekundi sam došao k sebi. +
dobra... +