Za sve druge: rupa veličine petodinarca u zeleno obojenoj drvenoj ogradi, nastala ispadanjem čvora kada je otac, još pretprošlog leta, zakucavao olabavljenu letvu.
Za njega, desetogodišnjeg derana - majušni prozor koji pleni nemirni duh, okular kaledioskopa u razgaženoj svakodnevici. Jer, tamo, na samo dva šapata dalje, u susednoj kući, stanuje ona. Neveštom oku svakako liči na prosečnu jedanaestogodišnju crvenokosu klinku, lica prošaranog pegama, ali njemu...
Zbaciće đačku torbu, časkom iskapiti tanjir vrele čorbe i pod krhkim izgovorom se uputiti u dvorište hitrim koracima. Već čuje zvuke preskakanja lastiša koji dopiru od preko, zna da je tamo. Prisloniće snažno levi obraz na hrapavu površinu ograde, tako da mu delići oljuštene farbe ostanu zalepljeni za kožu i proviriti. Haljinica na tufne i mašna u tonu. Lokne koje odolevaju upornom povetarcu. To nisu pege, već zlatne tačkice koje trepere u veselom ritmu. Oseća neki topao talas, kao onda kada mu je ujka-Rade na slavi dao da srkne vino, pa mu se zamantalo.
Eh...
- Vidiš, sinovac, onu rupu u ogradi? Kao klinac sam bio zaljubljen u Lenku iz komšiluka i često bih tuda...
- Je li pisalo nešto na tarabi, a? Hahahaha...
- Ma ne, bre, samo bih je gledao, i onda ...
- Znači, bio si perverznjak kao klinac, nevera, voajer, jebote hehehe..
- Ama, idijote, kažem ti, bio sam zaljubljen, to mi prva onako simpatija i..
- Nastran, batice, to ti pričam. Nego, šta me zamajavaš, odo' da vidim koga su punili na Farmi, sad će izveštaj.
Vid' što zezaju, alo, bre :))) Nego, fala
Gugi, ipak, daleko je to od nivoa za naslov, a cenim Patrika.
Odlično.