Bila je vrlo napeta utakmica, do samog kraja.
Svakog momenta je neizvesno, pa se oznojiš i od gledanja iste.
- Crni ti, na šta ličiš? Gola si voda, smrdiš na neku znojčinu.
- Ma idi bre, gledao sam Arsenal, idioti kao i uvek gubili, i dobiše 3:2 na kraju...
- Pa kakve to veze ima?
- Ima, kako nema, Kazorla dve prečke pogodio; oznojih se kao da sam ja igrao tamo sa njima!
Њукастл - Партизан 0-1, продужеци, пенали, 'ајмо Миливоје...
Што рече песник: "још памтим обалу, јаку аритмију, ту ру ту ту ту ру".
+++
može