Paganski humor

Kada zavladaju glad, bolest, tiranin, siromaštvo i razne druge nedaće koje nas kroz istoriju nisu zaobilazile, potlačenom Srbinu je ostajalo uvek jedno oružje za bitku - sposobnost da se samom sebi smeje onda kada mu je najteže. Na tom polju, pored inata, možemo sa punim pravom da tvrdimo kako ne postoji niti jedna nacija i kultura koja je u stanju da ismeva bilo koga i bilo šta na tako sarkastičan i kreativan način, pa na posletku i sebe i sopstvenu sudbinu i situaciju koja nas je zadesila.

Zajebi i Pajtonovce, čuveni engleski cinizam, grčku komediju, Molijera, Sašu Baron - Koena...Humor ovog podneblja ne samo da pogadja najbolnije tačke i veličine prikazuje u groteskno - nipodaštavajućem svetlu, već niti ikoga poštuje, niko mu nije svet, ne štedi ni ličnosti ni institucije, ni same narode. Ne jebe ni papu ni vatikan, ni predsednike, magnate, javne ličnosti, ne preza da ismeje crkvu, narode, nacionalne manjine religije..Što u suštini i ne bi bilo tako strašno da u svemu tome postoji granica pred kojom vredi stati, a to je sarkazam na sopstveni račun.

Svi znaju da je Tomislav Karadžić kriminalac, da su Šutanovac, Nikolić, Vučić, Velimir ilić i ostala kompanija neobrazovane i nekulturne lopuže, da su sudstvo i zdravstvo korumpirani do tačke očaja i bola. Svakoga pa i malo dete Ivica Dačić asocira na ugojeno prase, Isidora Bjelica na nosoroga, pokojni Batić na Gargamela. Ali lakše je tako. Pronadje se ventil, izbaci bes, a ljudi koji u manjoj ili većoj meri utiču na tvoj život i njegovo funkcionisanje, umanjeni uz pomoć karikature i satire, deluju ti nešto bezopasnije pa ih nešto lakše i podnosiš.

Miloš Obrenović, pokojni vladar imao je svoje uhode na svakom koraku, koje su ga redovno obaveštavale kakvo zadovoljstvo vlada u narodu : nije ga zabrinjavalo kada se ljudi žale i negoduju, još manje kada ismevaju, ogovaraju i vredjaju aktuelne čelnike vlasti. Plašilo ga je jedino kada narod ćuti.

U Francuskoj, Grčkoj, Portugalu, Irskoj..Jednom rečju masi zemalja koje su po stupnju obrazovanja, kulture i intelekta 1500 godina uglavnom kaskali za nama, svaka odluka, donesen zakon i pokušaj pritiska na budžet ili uslove života gradjana biva ispraćen paljenjem automobila, rušenjem zgrada, demonstracijama, smenama, ostavkama, paralisanjem saobraćaja i normalnog života, dok stvari u manjoj ili većoj meri ne dodju na svoje mesto. Sravne pola infrastrukture sa zemljom ali ko ga jebe, izgradjena je njihovim novcem i trudom, prema tome pripada njima, ne vlastima i institucijama. U Srbiji, ljudi se izlaju ispred dragstora, u kafani, školi, poslu, ulici, narugaju se političarima, ismeju poskupljenja, mortalitete, zagadjenost, besposlenost...Otvore ventil, izduvaju se i teraj dalje.

- Što sam video juče poster, stavili onog sveštenika i piše Ko ne umre od dopa, umre od popa, tako nešto, bilo i u kuriru.
- Do jaja! Budala ubila klinca, malo je onim roditeljima bilo što im je dete na heroinu, nego je sad i pod zemljom. I misliš da će nešto biti od toga? Za dve godine će ga namestiti u neko selo da uzima 200 eura po sahrani i krštenju. Stoka.
- Daj bre što crniš toliko, dobra fora.
- Ma odjebi.