To je onaj jezik čiji protagonisti, ne jebavajući gramatiku i savete pismenih, pojedinim rečima menjaju ortografiju, i teraju svoje i onda kad im dobronamerno skreneš pažnju da govore naopako.
Mile sa Banije, na privremenom doživotnom boravku u vojvođanskoj ravnici:
- Jeba ga ti, utera on u dvorište onaj zeleni ĐUNDIR, ralo mu visoko tri metra...
- Mile, kakav je to traktor, nisam čuo za tu marku?
(Tup pogled) - Pa đundir, jeba ga ti...
- Aha... čekaj, čekaj, nije, bre đundir: DŽON DIR, američka firma, pravi najbolje traktore u svetu!
(Tup pogled) - Ja... đundir, jeba ga ti!
.......................- Jebeš ih, te 'ul'gane što pale stadione na utakmici... to je MAGARET KAČAR znala da sredi, jeba ga ti, ona im je...
- Alo, bre, Mile, nije Kačar, to je Tadija, bokser, malo si pobrkao: Margaret je i preziva se Tačer...
- Jeba ga ti, pa to ti kažem, Kačarka bi znala kako s 'ul'ganima, jebo ih ti...
Pravopis je malo širi pojam... mada sam mogao i da idem sa pravopisom... Nemoj da crveniš, lepša si bleda!:)))
Ključ je, gamby, u onom delu rečenice: "teraju svoje"... zapanjujuća je količina arogancije kod ljudi kad im ukažeš - dobronamerno - da nešto rade kako ne treba...
primer "moje babe":
- A je l' naša Nela vozi ovaj auto? (pokazujući na neki model Opela)
- Ne baba ona vozi Punto.
- Aaaa Funto!
- Nije Funto nego Fiat Punto!
- Ahaaa Funto!
naravno +
Prase, šta je ortografija?
Jel' se to jede?
+