Vecina nas rodjenih pre 1990 se naslusala partizanskih herojskih prica. To su price o raznoraznim bezizlaznim situacijama, kada vas spasava vas najbolji prijatelj(drug borac, pas itd). U tim pricama se uvek zivot daje za slobodu zemlje i rado bi svi oni poginuli zarad opsteg dobra i pobili sve spoljne i unutrasnje neprijatelje. Po tim pricama su se i filmovi snimali. Recimo kako je PRVA JUGOSLOVENSKA ESKADRILA razguzila nemacki Luftwafe sa 2 neispravna aviona i jednim ispravnim zaprasivacem komaraca. Ima toga jos mnogo i stvarno te price su tada palile i svi su u to verovali, kako Bosko Buha, partizanski Rambo dize u vazduh okupatorsku silu sa malo vecom petardom. Pa naravno ima tu i primera kako se gine za kajmak, kako su klinci (orlovi rano lete) rano shvatili svoju gradjansku duznost i pomagali Nikoletinu Bursaca... Sada ne znam koje se price pricaju sa bojnih polja, vrlo moguce one sa zemunskog bojnog polja ili vozdovackog ratista, ali bar su one partizanske i imale neku poentu...
meni se svidjaju ove iz prethodnog gradjanskog rata, kako su se trampili sa hrvatima/muslimanima, kafa za pljuge, pljuge za hranu...
mnogo bolju poentu imaju od partizanskih
Poentu?
Jedna od čuvenih partizanskih priča je priča o Darinki i njenim ćerkama. Darinka, seljanka iz Šumadije, u svoju kuću primila partizana, heroja, mislim da je u pitanju Dušan Petrović Šane. Dođu četnici da ga traže, a on se sakrije u podrum. Četnici prvo ubiju jednu ćerku, tražeći da Darinka otkrije gde je heroj, ona ćuti. Ubiju joj i drugu ćerku, ona ćuti. Ubiju i nju na kraju, a ne saznaju gde je heroj. Darinki i njenim kćerkama posthumno pripadnu sve počasti za hrabrost i požrtvovanje, a heroju orden narodnog heroja i bogata posleratna karijera.
I gde je tu poenta? Poenta je da se niko nije upitao gde je bio taj vajni heroj dok su četnici ubijali Darinkine ćerke i Darinku, zašto je pustio da nevine stradaju. Mani me poente partizanskih priča.