Pecanje

Veliki broj muske populacije se bavi ovim fascinantnim sportom. Strpljive i takticki potkovane osobe su pravi primeri pecarosa. Ali ovaj sport se pre svega bazira na iskustvu koje posedujete, od toga sve zavisi.
U lov na ribe se ne krece bez stapa, udice i mamca. Mamac moze biti crv, glista ili nesto vece (ukoliko imate nesto vece, to je bolje po vas) ili jednostavno vas prijatelj, koji ce ici sa vama i praviti vam drustvo, jer bi pecanje moglo da potraje.
Obicno su to Djordje Vajfert-Dzo ili Jovan Cvijic-Cvija. Ali ako ste Evropski covek, nije na odmet da povedete i nekog vaseg inostranog prijatelja sa kojim bi ste mogli i da prosirite svoje horizonte.
Obicno taj vas prijatelj odradi veliki deo posla, a da vi to i ne primetite.
Pocinjete da se pitate:''Zasto sam ga poveo? Konstantno prica i plasi mi ribu! Vec vidim kako odlazim kuci praznih ruku.''
Ali strpljenje je kljuc uspeha. Ukoliko ste nestrpljivi mozete da ostanete bez prijatelja i kuci se vratite bez ulovljenog plena.
Posle nekog vremena riba polako prilazi mamcu i pocinje da grize. Hvatate stap sa obe ruke i izvlacite je na obalu. Ispostavlja se da je drustvo bila odlicna ideja. Rukujete se sa prijateljem, zahvaljujete mu se na njegovom prisustvu i polako se rastajete.
I tako nasmejani i veoma ponosni na sebe vracate se kuci sa ulovljenim plenom a ne praznih ruku kao sto ste u jednom trenutku pomislili.

Drug:''Kako je bilo?''
Pecaros:''Fenomenalno! Upec'o sam ribu, znas kakva je! Odneo je kuci, malo podgrejao i uz belo vino i crnacki tenor uzivao u njoj.''