Epska poezija malograđana koji su pobegli sa sela, ali selo nije pobeglo iz njih. Možeš ih škropiti svetom vodicom, kolonjskom ili kiselinom - ništa ne pomaže.
Nažalost ovu poeziju možemo čuti na svakom koraku asfaltiranog nam grada ili varošice na sve četiri strane sveta.
Pr1. Gradski prevoz, 15:10, svi se vraćaju kući sa posla.
Smrda Mudić se drži za horizonatlnu šipku i klati na liniji 511. Pali za Sremčicu.
Posle 10 minuta torture, starija gospođa se obraća Smrdi:
- Gospodine, Vi meni ne ličiti na Nemca. Ličim li ja vama na Jevrejku?
- A? Šta? Ne razumem.
- Smrdiš skote kao gasna komora, udruži sapun i vodu, da ti neprijatni mirisi odu!Pr.2
Miki Sirovina na autobuskoj pita prolaznika:
- B`ate, da te pitam - gde staje ovde autobus za Jajce?
- Jajce? Prvi put čujem. Postoji mesto Jajinci.
- Pa to, Jajnici.
- Kuku... Vidi, to je daleko... Evo šta da uradiš: Uzmeš taksi, tražiš da te odveze do železničke i tu tražiš kartu za Jajnike iz kojih si i došao. Srećan put!Pr.3
Sima Puma - svi znamo jednog. Uvek nosi nekoliko slojeva odela na sebi, bez obzira koliko stepeni je napolju - zima, proleće, leto ili jesen, bez obzira da li nešto pada sa nebesa ili prosto prska odozdole. Sima se poznaje po prepoznatljivom vonju koji se pojačava što mu se osoba više približava. U početku smrdi na paljeni kontejner, da bi na 10 koraka prerastao u vonj pokvarenih jaja i prljaviš čarapa. Kulminacija smrada na 2 koraka od Sime je tolika da neobavešteni prolaznik mora da pomisli kako je nešto u blizini uginulo - pre par nedelja. Smrdi kao uginula puma.
Urbano, urbano, i samo urbano!