Neko ko mora prvo da umre u najvećim mukama siromaštva da bi ga neko primetio.To je valjda što ide ispred svog vremene, ko mu je kriv...
Nisam pobornik korišćenja ovakvih fraza, pogotovo od ljudi koji se bave književnošću. Kod pisanja važi isto pravilo kao i u ljubavi. Pišeš zato što želiš svoje misli da zabeležiš, da ostaviš trag, zato što te ispunjava. Voliš, zato što to osećaš i ne tražiš zauzvrat da te ta osoba voli, voliš je zbog nje takva kakva je. Kada tražiš da ti neko vrati ljubav koju mu pružaš ti zapravo imaš interes. Isto važi i za pisanje. Subjektivna stvar. Samo jedan smer. Ako se pojavi i povratna informacija to je uspeh. Za mnoga književna, pa i naučna dela, bilo je potrebno vreme da ih ljudi prihvate. Na ovu definiciju mogu da odgovorim pitanjem, tačnije jednim aforizmom: "Vi ste pisac? A kome pišete?"
e, ovo je sajt za zabavu ako hoces da ti govorim o sebi kao piscu onda moram da te upoznam i sa svojim delom, na ovajj dug i nepotreban komentar mogu samo da odgovorim pitanjem: Vi ste Vukajlijash?A zashto ovo pishete?
+ za sve umetnike.
Baviti se umetnoscu danas i ovde je zivotni mazohizam, ili poigravanje sa sudbinom.
Nisu nikada bila srecna vremena za umetnost, a ona iskrena i prava se u muci ovaploti snaznije...
Hm, Mastrixt, možda sam shvatila što želiš reći, mada se sve može posmatrati iz raznih uglova. Ja bih tako nekad ljubav nazvala najsebičnijim mogućim osjećajem, nekad je to sušta velikodušnost, darežljivost, dobrohotnost, altruizam. Slično je i s umjetnošću, da se ograničim na pisanje - svatko će reći pišem za sebe. Jedna moja prijateljica piše pjesme, ne dozvoljava da ih objavim (čak ni anonimno) na netu, jer ih piše za sebe! A dala je štampati zbirku o svom trošku u nekoliko hiljada primjeraka. Ipak ona želi da to netko vidi, a želi i povratnu informaciju. Bilo kakvu. To je prirodno u čovjeku.
A ovo o čemu govori definicija je,nažalost, čest slučaj. Mrtav umjetnik ima neku posebnu "draž", valjda zato što je njegov opus definitivno zaključen.
Jebi ga, ja sam pesnik koji ide iza svog vremena, pokušavam da dorečem sve ono što nisu do kraja drugi rekli, a umreću svejedno u bedi. Ko mi je kriv...