Najviša cifra koju možeš eventualno da ponudiš u zamenu za nečiji skup prosto-proširenih rečenica, a ne daješ ni toliko.
Svojevremeno najniži mogući apoen stare SFRJ i ujedno najniža tačka na koju nečije baronisanje može da spadne. Tipične, slobodno nazvane petparačke priče.
Som koji je umalo zavarao pecaroša da je zlatna ribica, razgovetno objašnjavajući da će mu ispuniti 3 želje, a pritom je imao jedno 115 do 120 kila, odokativno. Zec koji je 'ladno pozvao lovca na čajanku sa Alisom, tu iza žbuna 'odma. Sto kila svinja, dvesta kila mas', fazon.
Kako se baronisanje širi i nastavlja, sve više češaš čelo otvorenim dlanom, praveći grimase i razmišljajući kako da budeš kulturan i nežan pri predstojećem napušavanju.
Vranje je realno pošteđeno ove pojave jer, tamo nema laganje.
- I ja tu rezervišem direkt čarter let od Surdulicu do Dalas u Ameriku, znaš kak'e organizacije, a pazi, u avion stjuardesa prepička da ne mož' poveruješ, oči iskakuju, nego to neje sve, tu ona meni poče' da se utrljava, reče kako sam mno'o sladak i će me prebaci za u prvu klasu, e tu sam već rek'o da je mora ispoštujem i dam joj malo južnjačkoga junaka moga da proba, nego da vi'š po Amerike šta sam ludnice pravija, beše u neki elitan restoran, upozna' onoga Jagera u ono kamenje što se kotrlja što svira, kako se zvaše...
- E Baronije, sve da imam pet para pa ti ih ne bi dao. Sve i da toliko vredi ta tvoja mašta. Cepao si drva pred kuću ceo taj dan.
bravo +