Naizgled savim običan dan, dan ko i svaki drugi. Dok si bio klinac nisi ga razlikovao od ostalih dana, bilo ti je svejedno-jebe ti se dal je Petak il Nedelja. Medjutim, kako si rastao počinjao si da uvidjaš sve čari koje pruža taj dan. Popodnevni deo, omiljeni deo dana, nema posla, nema faxa, ma nema problema. Uživaš, to je tih 5 minuta koje imaš svake nedelje, gde si potpuno drugačiji, keziš se ko budala, onako bez nekog pravog razloga, nije ti teško da čekas u redu za 'leb, javljaš se svakome- čak i onoj budali za koju znaš da ti piša po zgradi, ostavljaš kusur, dobijes želju za sportom, da skineš salo, da izvedeš ribu na ručak pa posle da je krešeš ko za Novu godinu. Da odes u grad ( vekovima unazad se zna da je Petak za izlazke uvek jaci od Subote ) , najzad ne moras da igras u kladzi 3 kanadsku ligu hokeja, napušiš kurcem svog gazdu (često samo u mislima ) jer imas 2 ipo dana odmora, razvijas mali plan šta raditii za vikend(dal da idem na pecanje il' da idem sa kumom u grad ) , pokušati ispuniti deo želja koje si pravio svih tih radnih dana, naspavati se ko čovek- al ko na kurac uvek ustaneš na vreme za posao, čak tačnije nego pravim radnim danom, tada shvatiš da je vikend , da si i suviše umoran za bilo šta, vraćas se u krevet ...
Kaće Petak majke mu ga !
Odlična!