Nikako nemojte pitati da li su proizvodi domaći. To se podrazumeva! Mesto gde prskano voće i povrce dobijaju odlike domaćeg. Za sir u kom je veći procenat sirišta i ostalih dodataka nego mleka kažu da je domaći i od juče. Njega su pravili za sebe, ali je preteklo pa ne znaju šta će s njega, i s toga ga prodaju. Ukoliko tezgara pitate da li je domaće, primetićete kako skreće sa teme razgovora. Na kraju se dotični prodavac obično krsti i kune decom i svojim očima. Ipak, kad nemamo bolje i ovo je dobro.
Ova definicija namenjena je isključivo za zabavu. Ukoliko se bilo ko našao uvređen ovom definicijom, izvinjavam se.
Vi: Jesu li ove jabuke domaće?
Tezgar: Evo imaš i kruške i kupus i paprike i sve!
Vi: A jel domaće?
Tezgar: Radeeenkaaaaa, jel imaš sitno stooo dinara??? Ne'am za vratiti kusur?
Vi: Aman, čoveče jel ovo domaće?
Tezgar: Joooj ne ču' te... Jes' Boga mi! DECE mi... Eto sutra ih ne video ako lažem!
Vi: Ma u redu, samo pitam. Daj kilo ovih crvenih al' proberi najlepše.
Tezgar: (meri na kantaru, koji vuče u njegovu korist) Može kilo i dvesta?
Vi: Moze jašta... Koliko? (vadeci novčanik i davajući sto dinara)
Tezgar: Osamdespet, ne'am ti vratiti, može sledeći put?
Vi: Ma ajd, sta ćeš vraćati. Pozdravi DECU!
Tezgar: Ne'am ja DECE! Aj pa dođi opet!
Vi: (odlazite, znajući da više nikad nećete tu kupiti... Deca su objasnila.)
