Piše udžbenike

Kenja, ali isključivo koristeći se glasnim žicama. Nabeđeni intelektualac koji drži Vujakliju ispod jastuka, sliku Ivana Klajna na zidu i onaniše zagriženo na Canićku.
Vodi se motivom :zašto jednostavno kad može komplikovano:.

Ne, on neće kurac nazvati kurcem već polno reproduktivno funkcionalnim udom u svojstvu organa. Kada piše, ukoliko to uopšte čini, tekst izgleda sasvim normalno ali retoričke veštine su mu toliko izveštačene, vođene popularnim vokabularom, ulepšanim kojom nabudženom rečju i dramskim pauzama tek toliko da u društvu oda utisak mudraca na spidu.

Izraz po ugledu na univerzitetske udžbenike gde najjednostavnije objašnjenje biva kamuflirano očajnim piščevim vapajem za svojevrsno priznanje u akademskim krugovima, tako što u svoje štivo (predviđeno isključivo za studentariju i naše stradanje u pokušaju da naučimo isto), ubacuje zilion reči koje je prepsisujući iz kojekakvih nemačkih zakonika uzgred pokupio.

-Znaš ja nikada sa muškarcima instantno ne podležem pritisku, mislim, avaj, kakav bi to nonsens bio, niti se služim gestikulaciono mimičkim signalima, to mi je tako lejm, ja sam ipak jedna dama, la damn, svete mi Virdžinije Vulf, prezirem muški rod ali konstatujem da se bez njih ipak ne može, ironije li.
-Aham, nego 'oćeš da mi popušiš kurac?
-Pa, aj na brzinu.