Verovatno najpatetičniji muzički žanr galaksije Mlečni put, nastao u SFRJ osamdesetih godina. Karakteriše ga cmizdrenje, ridanje i kmekanje o tome kako je draga otišla na more i tamo otkrila čari grupnjaka sa preplanulim mužjacima na plaži, dok za to vreme naš Romeo, u unutrašnjosti stare Juge, slomljenog srca sedi sam u sobi i svira gitaru a suze mu kaplju u čašu vina koje od muke, bola i uz jecanje Masima Savića ispija. Osnivači ovog stila su 'Plavi orkestar' i 'Crvena jabuka', doduše ne posebno aktivni poslednjih godina ali čast prevarenog muškarca plačipičke danas brane njihovi naslednici, razni Sergejevi, Vlade, Željci i ostale narikače.
Interesantno je da su najveći ljubitelji plačipičkaizma klinci i klinke koji se kunu u Jugoslaviju i žale za tim vremenima, iako tada nisu bili ni spermatozoid u mudima svojih očeva. Obe navedene grupe pokazuju svoje emocije bez rezervi i ljubav prema plačipičkaizmu na razne bizarne načine. Muška grupa to radi lučenjem vlage u obliku suza jer ga je 'kurva prevarila' a drugovi ga odvaljenog vode kući uz njegovu stručnu konstataciju da ga samo 'Plavi orkestar razume' i da 'to ne bi tako moglo u Jugi'. Ženska grupa isto luči vlagu samo što se ona kao iz slavine sliva niz noge i ide u kompletu sa ispuštanjem pavijanskih krikova na kocertu Željka Vasića, ogromnim pamfletom 'Vlado oženi me, preseći ću vene!' i dildom na čijem se vrhu umesto glavića nalazi glavudža Sergeja Ćetkovića.
OmiljeTo. Srdačno.