Događaj. Stvar koja se javlja s vremena na vreme, zadrži se kratko i brzo ode.
Novac sa kojim bi trebao da preživiš čitav mesec, i da ti ostane malo za leškarenje. Situacija je totalno suprotna. Plata u Srbiji je jednaka socijalnoj pomoći desetočlane porodice, ili pak nekom prosjaku što čitav dan sedi ispred Crkve, moleći za koji dinar. Dok jedni nemaju šta da jedu, drugi se baškare u hotelima, ručajući u restoranima i svakodnevnom nabavljanju novih stvari.
Sutra mi stiže plata, ako Bog da. Platuću račune, i onda, ustvari nema onda. To je to. Eh bede. Radiš kod privatnika deset sati, mučiš se, krvavi hleb zarađuješ. Ne bi li makar malo olakšao situaciju u ovako tmurnim danima, i sivim oblacima za koje misliš da se neće uskoro razići. Imaš utisak da svima sija Sunce, samo si ti u senci. Sve te pogađa, i ubija. '' Pare sreću kvare '' Koji li to moron izmisli?
Objasni ti to sinu koji se nada da će dobiti čokoladu, ne čokoladu, čokoladicu. A ti nemaš, i duša ti gori. Nikada nije bilo tako mračno i sivo. Nadaš se boljem. Digneš glavu, i trudiš se da izdržiš, makar zbog njih, i te čokolade.
Realnost sve je skuplja, a plata prohujala s vihorom. Biće bolje, nadaš se.
И хтедох. Написаћу касније неки '' наставак ''
Najjače je kad dolazi u delovima=)
+++