Prijatelj kojeg je u djetinjstvu imao svako od nas... Neobicno je koliko mala plisana figura zivotinje moze donijeti srece u jedan mali zivot... Svako od nas je kao mali pricao svoje tajne tim plišanim prijateljima... Ali,odrastanjem pocinjemo misliti kako smo previse muzevni ili odrasli da sebi dopustimo da imamo jednog plišanog prijatelja,i cesto ga bacamo u mracne dijelove svog ormara,gdje ce ostati mnogo dugo... Cesto nas prodje sjeta za tim prijateljem kad nas spoljasnji svijet razocara,ali,tad vise ne mozemo ni da se sjetimo gdje smo ga bacili...
Zecevi,mede,tigrici,lavici... svako je imao jednog...
Ja sam imao Pliska, a onda sam dobio pandu Bruna, koji je od mene bio veci do treceg razreda osnovne, i kojeg sam se plasio..
од 5 кутија играчака које сам избацила у шупу 30км одавде, задржала сам 5 омиљених играчака којима се понекад и данас обраћам када ми цео свет иде на курац... Имам Нору нилску кобилу :) и Дадлија, из новозеландске чини ми се, дечије емисије.. и преслатког тигрића... и плавог зеку кога сам са 3 год изгубила на мору па сам преврнула цео град и нашла га ,,, лепе успомене :))))
+!
Ja sam imao druzinu - zeca, medu, majmuna, pile i kuche, i zvao sam ih Zeka, Meda, Majmunche, Pilka i Cuka... :D Znam, originalno, nema shta... :)
Jos jedino Cuka stoji u uglu ormara, a ostatak druzhine sam dao sestri... Neka njoj budu ono shto su i meni... :prelepe uspomene:
+ nikad ga neću zaboraviti :)