Početak kraja

Sve ima svoj početak, i naravno svoj kraj.
E sad ako bismo pretpostavili da postojanje ima etape: početak, trajanje i kraj. To bi značilo da svaka od tih etapa postojanja ima svoj početak i kraj. Početak početka je ona najosnovnija tačka, čestica od koje kreće sve. Iako najjednostavniji za teoretsku tvrdnju, praktično je nemoguće utvrditi ga. Kraj početka i početak trajanja bi trebalo da budu jedna, preklopna tačka u ovom sistemu. A nju je nemoguće utvditi. Kraj trajanja i početak kraja su takođe ista tačka. I nju je nemoguće utvrditi. Kraj kraja, iako lak za teoretske tvrdnje, praktično je nemoguće utvrditi. I tako se vrtiš u krugu bez kraja. U krugu u kome je početak kraj, i obrnuto. Sve je nemoguće dok se ne dokaže suprotno.

Praktično je nemoguće utvrditi kada je neko začet, tj. njegov početak početka. A ni kada više nije dete, nego čovek. Svako ima neku svoju teoriju. Al' one univerzalne nema nigde. Neki ostanu deca ceo život, što znači da imaju jako dugotrajan početak, a kratko trajanje. Neki prebrzo odrastu, tj. imaju kratak početak, a dugo trajanje. Nikada sa sigurnošću ne možemo znati kada će neko umreti. I zato niko ne zna kada će nastupiti početak kraja. A kraj kraja? To, već po običaju, takođe niko ne zna. Vernici ne veruju u kraj kraja tj. konačni kraj. Svaka religija ima svoje. Većina obećava raj, tj. večni život u izobilju. Dok neke tvrde da postoji neprekidni krug, tj. da ćemo se vratiti i nastaviti život na ovom svetu samo u drugom obliku, itd. Uglavnom, niko ništa ne zna, i tako treba da ostane.