
Отпустити. Дати отказ. Шутнути.
Углавном - емоција лишен потез руком надређеног којим се, пак, подређеном на недвосмислен начин даје путоказ ка најближем бироу рада.
- Шефе, тражили сте да ме видите...?
- Уђите, Марковићу, уђите...Знате зашто сам вас звао?
- Не...али сам се, оувај, потајно надао да можда може да има неке везе са именицом која почиње на слово "у", хехе...
- На слово "у"?
- Да, овај...па после дође "н", па "а", па ехехехе...
- Хмм, па можемо ово и тако да урадимо...Је л' бисте могли за почетак само пар корака УНАЗАД да се померите...? Е, хвала, баш сте љубазни. Е сад: је л' видите ову велику ствар која се протеже од пода до плафона са ваше десне стране, м?
- Не разумем...
- Пратите мој прст, Марковићу...У шта упирем својим кажипрстом тренутно, мм?
- Амммммм...У врата...можда?
- Честитам. Ви сте наш најновији технолошки вишак, за пола сата да сте испразнили сто и напустили ову фирму. Захваљујем.
-----------------------
- Матори, шта мислиш - 'оће и Томићу ускоро да покажу врата у Партизану, а?
- Прво морају да му покажу списак мафијашких играча које треба да "опере" за следећу сезону...за врата још има времена, хехе.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.