Lik koji ceo dan provodi sedeći, ležući (ponekad i spava), koristi samo pokretne stepenice ili lift, svuda ide autobusom, a ipak može da pomera noge. Čudo kada ga stvarno strefi šlog ili nešto slično, pa se stvarno oduzme, onda žali za šetnjom i hodanjem, koje je toliko izbegavao.
-Jao, Mićo, ne znaš ti kako je to, kada ti se, ne daj Bože, oduzmu noge. Tuga je to.
-Ma, daj bre, čoveče imaš 160 kila, jedva si hodao i onako, nisam te video tri godine na suncu, jedino što ti je sad malo teže doć' do frižidera. Opušteno.
Pa, i ja sam, pre godinu dana kada sam potrčala za autobusom, oduzele mi se noge koliko se nisam kretala. :D Od tada pokušavam da se krećem više, sad se trudim 30 čučnjeva, 30 trbušnjaka i 30 sklekova, mada sam opet zatajila. :)
Znam i ja! Iz prve ruke gleda u sebe. :) Onda odem pa se istuširam, malo proradi cirkulacija i imam osećaj kao da sam se kretala. :D
Dobro ne spadam u ovu kategoriju jer ipak sam fudbaler AFK Vukajlija Stojnika al' + lolo
Hahahahaha, Kure, ti si naš junoša ovde, smi mi ostali smo invalidi. :) Sad kad dođe lepo vreme, valjda će se to promeniti. :) Hvala ljudi, Pani, pročitala sam sam tu još ranije, i tad mi se svidela. :)
Da nije bilo nas lenjih, nikada te pokretne stepenice i liftovi ne bi bili izmišljeni! Nema na čemu, svete! :+)
taj sam. samo još nisam dosegao 160 ali kako sam krenuo... +