Obavezna tortura dece nakon limene šolje supe, tanjira pasulja i koha ili masnog testa za dezert. Od jedan do dva, rasklapaju se krevetići i mora da se spava, ma koliko ti čežnjivo gledao kroz prozor i maštao o igranju.
Teško je bilo sklopiti oči i zaspati, ali bi se vaspitačice pobrinule za to ili blagim ćuškama ili koprivom po nogama.
Vragolastija deca bi se pravila da spavaju pa bi se kasnije išunjala u hodnik gde sede vaspitačice i prisluškivala njihove priče iz života. Neretko se dešavalo da otkriju neprijatnu istinu, kao na primer onu da Deda Mraz ne postoji, jer bi prečulo vaspitačicu da su stigli paketići i da sad samo treba da nađu nekog ko će da im odglumi Deda Mraza.
