Najviši stupanj razočaranja u najbliže. Vađenje noža zabijenog do balčaka tik pored kičmenog stuba, uz urlike prouzrokovane neopisivim psihofizičkim bolom.
- U, jebote, ne mogu da verujem šta mi pričaš. Sima ti jeb'o ribu dok si bio u vojsci? Sima? Onaj Sima što je toliko puta jeo i spavao kod tebe, kad bi ispušio za mesto u domu a matorci mu nisu slali kintu?
- Da, brate, taj Sima. Još mi kaže, bolje što je on jeb'o nego neko drugi. A i ona, pička li joj materina, kaže, dugo ga odbijala i onda joj se prijebalo, pa kaže bolje s nekim koga ja znam, nego s nekim papanom. Joj, majku li im jebem, sve ću da ih pobijem.
- Čekaj, bre, smiri se, koliko znam, ide i on sad u vojsku, a i ima ribu, eto prilike za čist račun.
- Ma jok, peder ide u civilnu, jeb'o ga otac, služiće u biblioteci, a ne k'o ja devet meseci na granici sa Bugarskom.
Jao, izvini zbog ribe, znaš da mi je žao. Jebi ga, omaklo se. Pa, mislio sam da si mi oprostio i da smo prešli preko toga... :PPPPP