Gomila slika koje su se već toliko zalepile za album i onaj najlon što ide preko da više ni Bog otac ne može da ih odlepi.
Uslikane na letovanju idiotom ili polaroidom, izbledele, ćale i keva u užasnim kupaćim kostimima, blam te i da pogledaš svoju frizuru.
I one novogodišnje - nosiš odelo koje bi ti danas baba obukla da može da bira, vatirani deda mraz, čokolada Galeb u providnoj kesi.
Tvoj peti rođendan: Pečenje na stolu, rođaci sa ružnim brkovima, tetke sa natapiranom kosom, ondulacijom i gomilom laka. Braća i sestre bez zuba, sa spojlerima i mašnama.
I mnoštvo slika sa nekim ljudima koje nikad nisi video u životu.
I ako ti neko kaže: "Daj da vidim tvoje slike iz detinjstva", s tužnim pogledom i suzom u oku odgovaraš: "Ne vredi, izgorele su u požaru pre par godina"
Ne rise!!
Stvarno?!?!!?
Šalabajzo, vratiće se njemu to "U" jednom, u čelepenku ili negde drugde svejedno... nek si ti živ i zdrav.
A jesu smešne te stare slike... al ima jedan fenomen: kad prođe dooovoljno vremena... sve to postane lepo i slatko i frizure tetaka više nisu ružne, pa čak i naša garderoba, odrpana, jadna, više nije ružna. Samo treba vremena, vremena... koje nemamo.
+
+ na komentar. A defku sam omiljenovao čim je izašla.
E, meni sad suza u oku...Ja kad sam se vratio iz izbjeglištva nađem samo jednu školsku sliku, veliku, iz drugog osnovne i na njoj mi jebeni ustaša nacrt'o slovo U na sred čelenke...pih :(