Posađen

Ukopan, pohranjen, sahranjen, zemlji plodnoj predat na čuvanje, tela raspadljivog, da sačeka dan sudnji, obnove, i drugi zoranov dolazak (čudne li ironije, na groblju je def.) i rasplitanje cele ove priče: zamešateljstvo ovo vražje raščivijaće Gospod.
Ali, stojte galije carske, daleko je Sudnji dan, mada nikad se ne zna; zasad, ti površni grešniče ne budi plašljiv no bogobojažljiv: ne brini, nići će nešto svakako od posađenog, zašto sumnjaš u zrno čovekovo?
Ako ništa, seti se onih trešanja kojih se onako najeo pred smrt, ko da mu je zadnje bože me prosti, mrzevši ga da pljuje koštice, što mu bajdvej i dođe glave. Iz jedne će sigurno porasti divna i divlja trešnja na groblju, slatka, na polzu svima, jedino ako ne ture ploču ozgor il pospu one kamenčiće, mada Crkva nerado gleda na to: kaže, zemlja ne mož da diše od nje, slažem se i ja, odozdole.
Zato, ako opet umrem, zavet ovdje dajem: pokopajte me sitog, trbuha punog raznih voćki: kajsija pre svega, trešanja, lešnika, lego kockica, aronije, želim da iždžikljam u ceo voćnjak – Hani sokovi – Vladičin Han, s tim u vezi: neka bude rupa na poklopcu sanduka: da mladica ne udara glavom u dasku: ako sam se ja kroz život mučio neće voćke, moje, kroz smrt.
I pliće, pliće me posadite, jedino paščad da me ne raskopa gladna, zato tanjir pod krstačom nek bude vazda pun, neka me svrake, psi, mačke i cigani po dobru pominju samo.

A vama, deco moja, ako li tako učinite, na dar i sećanje ostavljam celu sklopljenu seriju Pink Pantera iz kinder jaja, malo li je, i ponekog nedovršenog Proku Pronalazača.

Rade recituje nad sadnicom: krhak glas, oko suzno, pramen kose čarlija vetar nestaško, brada ulijepljena, pijan balansira da ne upadne dolje: u jednoj ruci kartonski tanjir s đuvečom u drugoj batak Rade Đuričin:

Posadismo našeg Čolu iako je mlad!
Živeo je, pevao je, sve je, i žene,
sad u svilenom džemperu
u večnoj tabakeri
mljacka još trešnje
a pitamo se svi
dal će daske popustiti:
od mostarskih kiša teška je zemlja
smonica je masna al i sanduk kvalitetan:
pitanje je,
kako god, okopaćemo ga za 40 dana
preobući ćemo mu džemper
isplešće Lena Kovačević novi
a Zdravac već niko ohoho okolo
a da neće on, naš Zdravko...
ahhhh...
a pičke se, čujem
kotrljaju niz jednu
dorčolsku ulicu
jedna po jedna...