Manija obožavanja. Ne traje dugo, ali ostavlja posledice.
Pedesete:
- Skrnavi crkve, pali zvonike, jaši popove buhahaha!
- Gospode Bože, spasi nas ove crvene pošasti.
Devedesete:
- Je li, druže, kakva je ovo pošast pravljenja crkvi na svakom ćošku?
- Murš, komunjaro, dok te nismo lapotovali!
Danas:
- Kakva ovo moda došla da retko ko u crkvu ulazi?
- Sve agnostici i evropejci, Oče Makarije. A i čuli ljudi za pedofilsku pošast kod sveštenstva.
Budućnost:
- Skrnavi crkve, pali zvonike, jaši popove...
Mora, bre, da se vrti u krug kad nismo prihvatali svoje greške i grehove nego smo se posvetili BEZUSLOVNOM OBOŽAVANJU, DIZANJU U NEBESA itd.
Sve vreme nam je neko drugi kriv i kad jeste-tovarimo preko mere; i kad nije-dokažemo da smo nevinašca.
A tek o oprostu...daleko je to.
Kako si pun krug napravio +
Ko je rek'o Mićun?
Znao sam da si ti, ovako zorom.+++