To nije nešto za šta ima mesta u Srbiji.
Bilo da je dete, ili odrasla osoba, SRBIJA je država gde za takve NEMA mesta:
-disleksičar : u školi retko ko zna šta je to, a kad im objasnite-prave se ludi
-slabovida osoba : čik da izađe u grad, pređe ulicu (nemoguća misija izvan užeg centra Beograd)ne može dalje od 200m od svoje kuće!!
-osoba koja koristi invalidska kolica : takvih ima samo oko dobro uređenih shopping molova, ali ih nećete videti nigde dalje (nemaju prilaz)
Primer je neophodan.
Zamislite da ne možete da stanete na svoje noge i želite da studirate, idete na posao ili Vam je nestalo mleka pa želite da to na brzinu kupite u najbližoj radnji !!!Zamislite da ste savladali čitanje i pisanje, ali ipak ne možete da to radite brzo kao ostali (disgrafija+disleksija)... profesor diktira....
ispravka: disleksičar :D
još je gore to što disleksičari su obično inteligentne osobe, ali ih samo proglase mentalno zaostalim i pošalju u specijalnu školu sa osobama koje ne znaju vlastito ime. zamislite šta to može da uradi djetetu od sedam godina.
A da li znate da postoje roditelji koji namjerno pošalju svoje dijete u specijalnu školu, kako bi ostvarili razne povlastice!?
Da, čula sam. Po definiciji, to su roditelji koji inače zanemaruju svoju decu. U slučaju koji navodiš, radi se nekoj vrsti trgovine.
Mada, ipak mislim da se radi o površnosti sistema - zanemarno dete je "najlakše" proglasiti za mentalno zaostalo. Mnogo je teže izvući ga iz te sredine i pomoći mu (pregrubo sam rekla "izvući")
dodati i diskalkuliju, čini mi se da je češća....