Iako je lakše zvati i pamtiti ljude po nadimku, zajebano je kad posle 10 godina druženja sa nekim, dođe do situacije kad moraš da se setiš njegovog imena koji nikad u životu zapamtio, niti koristio nisi. Sledi par sekundi neprijatne tišine, dok drugar kog trebaš ne dobije novo ime, ono koje si mu ti upravo krstio.
(istiniti događaji)
Razredni: Nemanja, kako ti se zove otac?
Nemanja: Blagoje!
Razredni: Kako bre, pa ko je ovaj Miroslav?
Nemanja: Ne znam...
-----------
A: Halo, je l tu Pimpek?
Pimpekova keva: MOLIM?!?!
A: Ovaj...Filip mi treba, je l tu?
-----------
(ja kod sekretarice, u školi)
-Kako ti se zove razredni?
-Šestar! Ovaj, zaboravio sam...
-Kako bre? A šta predaje?
-Ono sa kompjuterima!!!
Ahaha Pimpek.