Način na koji mlađi deo populacije naziva klub ili kafić koji postoji u maltene svakom gradu.
To je mesto na kome se skupljaju osobe 30+, mesto gde žene tog doba takoreći traže priliku za udaju. Ne traže sve one, naravno, ali za klince koji samo što su položili malu maturu, ta mesta deluju isuviše ozbiljno, a i blam ih je da cevče jedno pivo dok dame u punoj snazi ispijaju vermut, martini ili koje drugo prefinjenije piće.
Spominjanje mesta koje je dobilo epitet "poslednja šansa" je među lokalnim opajdarama ujedno i šah-mah potez u ogovaranju neke ženske osobe koja je tamo nekada viđena.
- Šomi, zvale nas Petra, Maja i Sunčica u grad. Hoće da idemo u "Kraljev dvor". 'Oćemo li?
- U "Poslednju šansu" da idem? Pa brate imam tetke i kod kuće da gledam. Uostalom, znamo da Sunčia pati od kompleksa niže vrednosti pa samo hoće da zabiberi čorbu onim udavačama sa svoje dve banke.
---------------------------------------------------------------
- Je li Jelice, je l' ti se oženio sin?
- Nije Rado, valjda će uskoro. Baš mu je i vreme, a ja ne znam razmišlja li on o tome pravo da ti kažem.
- E, ako nije još uvek zabacio udicu, imam sestričinu za njega! Fina devojka, evo samo što je ušla u tridesetu, dobrodržeća. Otac joj je Milutin, što radio kao generalni direktor u pošti, a majka joj je krojačica, i to kakva!
- Kosančići beše oni, a?
- Jest'!
- Bogami Rado, lepo je to, al' kako meni moj Milan kaže, viđ'o je on nju tamo, u "Poslednjoj šansi". Ako je niko do sad nije hteo, bo'me ne znam ni meni šta će.
Živa istina! ;)