Odricanje, i to religisko odricanje. Da je ekonomsko, bilo bi štednja. Ali nije. Jer je verovanje da Srbin ne ume da štedi. Što nas vraća nazad na religiju. Jer je verovanje. Ako štediš onda si jevrej. Ako postiš onda si patriota.
Evo predloga. Za razliku iz zlatnog doba zatucanja religijom (srednjeg veka ili Nemanjića za one koji izbegoše učenje istorije), kada je hrana bila oskudna, a piće, kocka, blud i zlostvo zabava sa dnevno-smrtnim ishodima(ko povuče paralelu sa ovim danas ukivanjem omladine u čamovinu, stigle ga kletve i despota Lazarevića i Vjerica Radeta i nikad ne stigao na Kosovo ravno). Tada je post ograničavao ishranu. A uz ishranu se očekivali da i blud smanje.
Danas nas više umlaćuje problem sa energentima. Moj je predlog da isposnici zavrnu radijatore i da idu peške i pripreme se za hristovsko stradanje, taman jeli svo meso, jaja i mleko ovog sveta, sve pokusavajci da se ugreju jebuci se i gresnom misli jebuci majku u sebi onome ko je novi post smislio.
+