Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a više od svega, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetih. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane, tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstva i vršenju svih evanđelskih vrlina.
Sin: - Tata, pošto si prvi put kod mene i žene u goste, biraj šta bi sutra da ti spremimo za jelo?
Otac: - A, da krknemo prasence jedno, evo ja ću da ga zakoljem?
Sin: - Mi postimo tata. Prase ćemo za Božić, mislio sam neku ribu ili pitu sa jabukama, kupusom... ono što ti voliš, na to sam mislio.
Otac: - Ma kakva pita, riba i ostale zajebancije... pa to ova moja ludača stalno pravi. Daj da mi konknemo neko prase ili jare? A? Kao nekad kad si ti bio mali?
Sin: - Ali, tata, mi postimo. Razumeš?
Otac: - Ma, postim i ja. Dvadeset godina postim! Toliko postim da ne mogu više. Sam patrijarh ima da mi pozavidi! Od kada su došli ovi posle Tita, samo se posti. Ja to ne mogu više da trpim, izgladnjujem sebe i kada treba i kada ne treba, prosto se čudim što mi se do sada Bog lično nije javio.
javiće mu se, javiće...+ :))