Faza koja se teško prevazilazi, propraćena je gomilom patetike, prolazi se kroz više stadijuma učmarenosti, jer manjkamo sa kupanjem i pranjem. Obuzeti tugom zatvaramo se u 4 zida, bez da ugledamo beli dan.
Repertoar specijalan za ovu priliku, loše nam je, slušamo takve pesme da nam bude još gore. Neobjašnjivo sasvim ali je ljudski.
- Šta je bre ovo, kakav je ovo krš? Al smrdi ko da ste pržili bube!
- Našikao se Roki kao stari svat, eno ga pravi haos sa dvojkarama, oće seče vene bonsekom.
- Znam brate, ali ovde je kao da ste šetali veprove...
- Dobro, al pusti ga sad.. Emotivno je rastrojen.
ma bice bolje..ne tuguj...+