Hiperaktivni student brucoš nekog tehničkog fakulteta kome je non-stop dosadno i koji ne trpi pauze duže od pola sata i koji non-stop obnavlja gradivo iz tehničkih predmeta. Razlika između njega i štrebera je ta da štreber samo uči, dok ovaj primenjuje sve što uči u kontruisanju raznoraznih stvari i jako je futuristički nastrojen. Zanima se za fuziju u kućnim uslovima, nanobombe i druge lude stvari. Uglavnom svo gradivo koje obnavlja i uči je samo 1% od sve konstrukcije, a ostalo je bujna mašta. Tih 1% dovoljno je uplaši profesore, dok bujna mašta plaši kolege.
Kolega: Bože, Radmila šta ti je to?
Ja: Bomba! Dosadna mi je ova pauza od tri sata! Pomozi mi da nađem nešto po kontejnerima ili na faksu, da sklopim ovo čudo. Posle ćemo da ovo montiramo u suterenu i uzećemo taoce i tražiti otkup!Ovaj gleda crteže i već ga prožima jeza.
Kolega: Daj, baci ovo! Spali! Jebem ti mater onu ludu nenormalnu!
Sutradan na tehničkom crtanju dajem domaći istom kolegi da ga nešto pitam kad ono:
Kolega: Jao, beži s tim bombama! Sunce ti tvoje! Ovo je jezivo!
Ja: Opusti se ovo je moj domaći prenatrpan kotnim linijama i linijama tipa crta-tačka-crta
Kolega: O, majku ti božiju!
