Ko nije pravi muškarac: Ne to nije osoba iz rubrika magazina Kosmo ili Džoj, taj mačo tip da depiliranim prsima koji plače na dok gleda srceparajuću scenu romantične komedije sa Meg Rajan, da bi posle uz sveće pred čin vođenja ljubavi recitovao pesme francuskih romantičara sa originalnim pariškim akcentom. Ne to nije osoba iz Mens Helt magazina, koja vaja trbušnjake vodeći se joga-dijet programima od 21 dan, dok na ruci ima švajcarski Roleks sat, kao dodatak stilu i imidžu stabilnog muškarca, nalik na servirani protopip muškosti iz visokobudžetnih reklama sa Antoniom Banderasem ili Džordžom Klunijem. Ne to nije neandertalna životinja koja vođena testosteronom pobuđenim instinktima iz malog mozga, ženku mlatne bukovom toljagom, pa je odvuče da je siluje u svojoj pećini sa enterijerom od stalaktita, i kamenom ocrtanim slikama sa motivima iz lova na bizone.
Ko jeste pravi muškarac: Pravi muškarac je nešto dosta bliže, kategorija koja je na ovim područijima bila široko zastupljena u dužem vremenskom periodu, nažalost sada ta vrsta muškaraca zamire polako. Pravog muškarca možete da vidite u slikama iz starih albuma iz sedamdesetih i osamdesetih godina iz bivše Juge. Veseo čovek, stabilan, odgovoran prema ženi i deci. Imao je žutog Fiću ili belu VW Bubu, obučen je bio u farmerke i teksas jaknu sa univerzalkama patikama. Odlužio je narodnu armiju, imao JNA tetovažu. Karao Slovenke, Slovakinje, Čehinje, Makedonke. (Šta je istina od ovih ljubavnih pohoda, a šta legenda, tu ne ulazim u analizu.) Zaposlio se u firmi, oženio se sa nasmejanom, lepom ženom, sa dugom kosom, jedrim butinama, koja je lepa bila i bez nekih dijeta iz časopisa i majmunskog pućenja usana. U slobodno vreme išao na fudbal sa prijateljima, za Prvi maj okretao prase uz gajbu piva. Nije se gledalo ko sluša rok a ko narodnjake, bitno je bilo da se raja veseli.
Pravi muškarac nikada nije veliki materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu. Nikada ne vodi prosebno računa o izgledu, jer je stabilan i siguran u sebe. Ali, daleko od toga da je neuredan. Pravi muškarac je većinom preldžija. Žene je zavodio šalom, muvao ih je tako što je svirao gitaru sedeći na klupi u parku.
Takvog pamtim svog pokojnog starog. Takav otac nas je učio na ne budemo pička od čoveka, da muški podnosimo poraze. Kad nas siledžije u školi diraju, da ne plačemo, neko da im razbijemo pičku, da se borimo za sebe. Naučili su nas da odrastemo sa nekim vrednostima, znalo se kad igramo fudbal da se sklanjamo kad dođu stariji na igralište, znalo se šta je brak, da se koliko-toliko poštuju roditelji i neke druge ljudske vrednosti.
Onaj kojeg čekaju sve one žene sa lažnim noktima, veštačkim trepavicama, lažnim sisama i odglumljenim orgazmima.
Onaj koji ne pere ruke posle pisanja, vec pre.
Ume odlično da kuva ali ne mora. Zadovoljna ženka to radi umesto njega, radosno.
Mitsko biće, zajedničko za mitologije svih naroda, sa svih podneblja, od kako je svijeta i vijeka.
Ovo biće često pohodi ženske snove, muške ideale, očinske želje za sinove i majčinske za udaju kćeri. U posljednje vrijeme i reklame za pivo.
Oni koji tvrde da su ga sreli, kažu da se pojavljuje uvijek iznenada, iako je potraga za njim stalna. On nastupa sigurno i smjelo, glas mu je prodoran i jak, iako nikad ne viče. Snaga je njegova neizmjerna, iako je nikad neće upotrijebiti protiv slabijeg i časnog.
On može mnogo da popije i još više pojede, ali nije nikad pijan, niti se prejeda. On se ne deblja, već je atletski građen.
Nije ćelav i ćosav, ali mu, sem na nogama i podlaktici, ne rastu tjelesne dlake. Njegova je koža nježna i glatka, ali opet muški gruba.
Iako sve vrijeme provodi kraj svoje drage, on stiže naporno da radi, da zaradi, da bude bogat, ali taj novac troši sa ukusom, ne rasipa. Ne kocka. Nema istinskih poroka.
Veoma je pametan, oprezan, slatkorječiv, načitan, ali se razumije i u svu tehniku, mehaniku, fiziku i to svoje znanje nikad ne koristi da bi vas prevario, već isključivo da bi vam pomogao.
On je odličan partner i mnogo dobar drug. Sjajan zet. Ima pažnje za sve.
On voli, i zna da bude voljen.
On je nestvaran.
Mario Kobreti.
Primer (nije neophodan): Psihopata je uzeo taoce u supermarketu. Situacija je teška. Zovu Maria. Mario ulazi sa čačkalicom u ustima, bez oružja, gucne malo piva na koje naiđe usput na rafu, stane ispred i pogleda psihopatu. Psihopata se usere, uhvati ga panika. Traži dil sa Mariom. Mario kaže ne. Mario samo kaže: You are disease, I am the curist. Kraj.
Baja koji posle svaleracije dodje kuci i opali zenu.
Onaj koji posle posla ide pravo u kafanu.
(Страва ме при помисли на реакције типичне за овај сајт, али шта ћу, неко мора да заустави суноврат мушке популације јер једино је женска дефиниција овог појма важећа).
= Човек који не само заслужује сву срећу што му припада, него ће је и добити.
Кад сам први пут видела Дензела Вошингтона (сви тако пишу, шта могу), помислила сам: овај ће сад растурати бракове по Холивуду редом. Тако привлачан, претпоставила сам да је дебитант, јер би се иначе већ знало све о његовом приватном животу.
Међутим, ништа се није писало о његовом приватном животу, све до инаугурације председника Обаме, кад је примећен у гледалишту много пре почетка церемоније... Искористио је прилику да се пожали новинару који га је пронашао: ,,То она моја жена... Кад наше дете има утакмицу, ми дођемо, не пола сата раније - ми дођемо два сата раније!" Аха, значи има паметну жену, која се не вода с њим по пријемима и фестивалима, него гледа децу. (Управо највећи глумци обичавају да се одомаће доласком у позориште много пре почетка представе). Још нешто о приватном животу холивудске звезде: интервјуисан за ,,Ридер'с дајџест", на питање чиме се тренутно бави, одговорио је: ,,Проучавам Другу Петрову." Друга Петрова, библијска посланица, садржи четири и по куцане странице са дуплим проредом. То се прочита комотно за 25 минута. (Ако човек ради сам, најбољи начин је да обрађује стих по стих, пре свега помоћу паралелних стихова, ,,једнакијех мјеста". Још ако записује, остане му и за после)...
Примера има безброј, али због оваквих се снимају филмови о полицајцима и серије о лекарима:
1) У возу Нови Сад - Београд, на једној успутној станици, старији човек хоће да уведе дечака, већ великог као што је и он сам, тешко хендикепираног, који не уме чак ни да ступи ногом на степеницу, као да је у дубоком сну. Ми путници, паралисани призором, напрегнуто посматрамо старчев метод... То је потрајало неколико секунди пре но што је униформисани полицајац, који је седео леђима окренут улазу, по нашим лицима схватио да се нешто догађа, осврнуо се, без коментара истог тренутка скочио на ноге и унео дечака.
2) Мрачно и хладно зимско вече... На повратку из цркве потпуно пустом Улицом Јована Суботића угледам уснулог пијанца... Мажда не бих обратила пажњу, али у цркви ти продрмају савест... И сад шта ја ту могу?... Помислим како бих потражила помоћ кад би игде у близини била ма каква медицинска установа - и схватим да управо гледам у јарко осветљену велику зграду дежурне зубне амбуланте на раскрсници са Његошевом... Уђем, пронађем дежурног стоматолога, нисам стигла ни да измуцам до краја своју молбу, он је већ пожурио крупним корацима, једва сам га сустизала; још сам чула како се љубазно обраћа: ,,Пријатељу..." и побегла, остављајући пропалицу у сигурним рукама...
3) Пошто Градска чистоћа дречи ако јој се на регуларно ђубре истреса баштенски отпад, донирала сам кесе из својих залиха. После неколико сати грабуљања, напунила сам свакаквим смећем леп дугачак низ. Прође једна мајка са својим девојчицама и њиховим другарицама и понуди ми помоћ. Однеле су колико су могле, а све остало однео је, без речи, један тинејџер са својим другом - они су већ неко време седели ту и куцкали телефоне. (Оставио је само једну кесу, која се случајно разликовала од осталих, па није био сигуран... Да не би извукао можда грдњу ако је ту каква драгоценост... Још увек право дете, али већ прави мушкарац.)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.