pravi muškarac

(Strava me pri pomisli na reakcije tipične za ovaj sajt, ali šta ću, neko mora da zaustavi sunovrat muške populacije jer jedino je ženska definicija ovog pojma važeća).
= Čovek koji ne samo zaslužuje svu sreću što mu pripada, nego će je i dobiti.
Kad sam prvi put videla Denzela Vošingtona (svi tako pišu, šta mogu), pomislila sam: ovaj će sad rasturati brakove po Holivudu redom. Tako privlačan, pretpostavila sam da je debitant, jer bi se inače već znalo sve o njegovom privatnom životu.
Međutim, ništa se nije pisalo o njegovom privatnom životu, sve do inauguracije predsednika Obame, kad je primećen u gledalištu mnogo pre početka ceremonije... Iskoristio je priliku da se požali novinaru koji ga je pronašao: ,,To ona moja žena... Kad naše dete ima utakmicu, mi dođemo, ne pola sata ranije - mi dođemo dva sata ranije!" Aha, znači ima pametnu ženu, koja se ne voda s njim po prijemima i festivalima, nego gleda decu. (Upravo najveći glumci običavaju da se odomaće dolaskom u pozorište mnogo pre početka predstave). Još nešto o privatnom životu holivudske zvezde: intervjuisan za ,,Rider's dajdžest", na pitanje čime se trenutno bavi, odgovorio je: ,,Proučavam Drugu Petrovu." Druga Petrova, biblijska poslanica, sadrži četiri i po kucane stranice sa duplim proredom. To se pročita komotno za 25 minuta. (Ako čovek radi sam, najbolji način je da obrađuje stih po stih, pre svega pomoću paralelnih stihova, ,,jednakijeh mjesta". Još ako zapisuje, ostane mu i za posle)...

Primera ima bezbroj, ali zbog ovakvih se snimaju filmovi o policajcima i serije o lekarima:
1) U vozu Novi Sad - Beograd, na jednoj usputnoj stanici, stariji čovek hoće da uvede dečaka, već velikog kao što je i on sam, teško hendikepiranog, koji ne ume čak ni da stupi nogom na stepenicu, kao da je u dubokom snu. Mi putnici, paralisani prizorom, napregnuto posmatramo starčev metod... To je potrajalo nekoliko sekundi pre no što je uniformisani policajac, koji je sedeo leđima okrenut ulazu, po našim licima shvatio da se nešto događa, osvrnuo se, bez komentara istog trenutka skočio na noge i uneo dečaka.
2) Mračno i hladno zimsko veče... Na povratku iz crkve potpuno pustom Ulicom Jovana Subotića ugledam usnulog pijanca... Mažda ne bih obratila pažnju, ali u crkvi ti prodrmaju savest... I sad šta ja tu mogu?... Pomislim kako bih potražila pomoć kad bi igde u blizini bila ma kakva medicinska ustanova - i shvatim da upravo gledam u jarko osvetljenu veliku zgradu dežurne zubne ambulante na raskrsnici sa Njegoševom... Uđem, pronađem dežurnog stomatologa, nisam stigla ni da izmucam do kraja svoju molbu, on je već požurio krupnim koracima, jedva sam ga sustizala; još sam čula kako se ljubazno obraća: ,,Prijatelju..." i pobegla, ostavljajući propalicu u sigurnim rukama...
3) Pošto Gradska čistoća dreči ako joj se na regularno đubre istresa baštenski otpad, donirala sam kese iz svojih zaliha. Posle nekoliko sati grabuljanja, napunila sam svakakvim smećem lep dugačak niz. Prođe jedna majka sa svojim devojčicama i njihovim drugaricama i ponudi mi pomoć. Odnele su koliko su mogle, a sve ostalo odneo je, bez reči, jedan tinejdžer sa svojim drugom - oni su već neko vreme sedeli tu i kuckali telefone. (Ostavio je samo jednu kesu, koja se slučajno razlikovala od ostalih, pa nije bio siguran... Da ne bi izvukao možda grdnju ako je tu kakva dragocenost... Još uvek pravo dete, ali već pravi muškarac.)