= Sad ću da te slažem...
Intervencija kojom sagovornik na ivici živaca, pokušava da privede kraju naklapanje koje bi inače moglo da traje u nedogled.
Deveta runda diskusije u toku, u levom uglu neumorni besednik, u desnom njegov rival, spreman da ubije:
-Tako se meni čini. Šta ti misliš o svemu?
-Pa možda...
-Ne misliš da će novootkrivene činjenice baciti novo svetlo na ionako problematično pitanje?
-Sve je moguće, mislim ono...
-Ako se vratimo na početak i ono što smo rekao pre pola sata, cela ujdurma se može posmatrati na dva načina, zar ne misliš?
-Pravo da ti kažem, boli me kurac.
Koristi se kada želite sagovorniku da stavite do znanja kako mislite da su njegovi argumenti preslabi, tj. ne vredi se raspravljati. Takođe i kada izražavate neslaganje sa njegovim stavom, koji je po vašem mišljenju zanimljiv k'o Saša Popović.
- Slušaj, sve to je bilo dobro, ali onda je on došao sa boka što je mene potpuno iznenadilo, veruješ li ti kako je kada ti pored statue zelenog deda mraza proteče reka lave, a pored toga ta budala počne da izmišlja gluposti koje su me dovele u ovu situaciju, da ortak ne veruje meni već tamo nekom mufljuzu? Pa ti mora da nisi bio u subotu u gradu, kada je sjeb'o Milana za sto soma, koji čak nisu njegovi? nadam se da si me bar malo razumeo, i shvatio kako stoje stvari...
- Pravo da ti kažem, odjebi.
Stadijum u kojem matematičar počne da priča sa problemom koji ne može da reši.
- Pravo, da ti kažem... ti si jebeni skup tačaka, pa ću zato ovo da rešim preko bilo koje tvoje tačke i da odem da spavam. A u pičku materinu...
