Kada ti neko kaže ovo kaže, onda možeš da se "slikaš". Ovo uglavnom važi za ljude u poznijim godinama koji ništa nisu postigli u životu, a imali su prilika za to (a možda i ne, sve jedno). Najgore je što većina ljudi to shvati kada već bude kasno, i kada niko više ne bi ni imao strpljenja za njih ako bi nešto hteli da promene. Zato se kaže sve u svoje vreme i na vreme, jer je zajebano kada dođeš u godine kada bi već uveliko trebalo da budeš sređen negde, a tebi tek tad dođe iz dupeta u glavu.
Prijatelj 1: "Ej prijatelju, je l´ si čuo nešto možda za našeg druga iz srednje Jovu? Šta je sa tim čovekom?"
prijatelj 2: "Eeeee taj je prdnuo u čabar, prošlo je njemu vreme".
